NEVEREOVATNA PUTOVANJA JEDNOG DANCA I NJEGOVE ŠKODE

Danski istraživač putuje uzduž i popreko Evropom u svojoj ŠKODA 110 L već trideset godina. Zašto svoj auto zove Šemík, po konju iz poznate češke legende i koliko je daleko otputovao?

18. 1. 2022 Životni stil

Putovati petnaest ili dvadeset hiljada kilometara tokom jednog odmora? Ništa lakše za Tue Pol Halvorsen. Njegov auto je već prešao trista hiljada kilometara! „Odmalena su me fascinirali automobili. Skupljao sam članke, slike i knjige o njima“, počinje sedamdesetogodišnji Danac koji je do penzije zarađivao za život kao vozač autobusa u Kopenhagenu.

Tue Pol Halvorsen i njegova ŠKODA 110L na skupu 2004

Godine 1984. prvi put je otišao u tadašnju Čehoslovačku na jednonedeljni odmor. „Dok sam čekao vizu u ambasadi u Kopenhagenu, za oko mi je zapao automobiliski časopis koji je obrađivao istoriju brendova LAURIN & KLEMENT i ŠKODA. Naravno da sam znao da postoje češki automobili, štaviše, oni su već tada bili jedan od najpopularnijih brendova u Danskoj. Ali nije bilo puno informacija o njima na danskom. Kada sam se vratio s putovanja, počeo sam više da istražujem“, objašnjava.

Pričajmo na danskom

Tako je napisao letak o ŠKODA automobilima na jednoj stranici, koji je poslao Motokovu, kompaniji koja je izvozila automobile iz socijalističke Čehoslovačke pre 1989. godine. I dodao je zahtev za posetu ŠKODA muzeju. Nije baš očekivao da će od toga biti nešto, ali nakon otprilike šest meseci stigao je odgovor od danskog uvoznika češkog brenda sa telefonskim brojem u Pragu i imenom osobe s kojom bi trebalo razgovarati.

Jedno od njegovih brojnih zaustavljanja u Mladoj Boleslav, ovoga puta 2007. godine

„Bio sam prilično nervozan i proveo sam nekoliko dana uvežbavajući svoj govor na nemačkom u svojoj glavi. Bio je to moj prvi inostrani telefonski poziv i to na stranom jeziku. Došao sam do kontakt osobe i nakon nekoliko rečenica je rekao: „Pričajmo na danskom!“ Ispostavilo se da je radio u ambasadi u Kopenhagenu i da je živeo nekoliko ulica dalje od mene. Takoreći, bili smo komšije“, smeje se Pol.

Put u Prag bio je uspešan, kao i poseta muzeju u Mlada Boleslav i fabrici Tatra u Kopřivnicama. „Nažalost, nisu me odveli u proizvodnju u Boleslavu. Bilo je to striktno zabranjeno za javnost jer se spremala premijera potpuno novog modela.“ Taj auto je bio FAVORIT.

Petnaest godina u dvorištu

Nešto stariji model, ŠKODA 110 L, osvojio je njegovo srce. Kako je stigao do njega? „Zahvaljujući danskom uvozniku koji je u svojim materijalima objavio moj članak, stupio sam u kontakt s klubom vlasnika ŠKODA automobila i ubrzo nakon toga postao član, iako nisam imao češki auto. Osim toga, postao sam urednik njihovog klupskog časopisa i počeo da dajem svoj doprinos. Jednog dana stiglo je pismo od danskog dilera u kom je rekao da ima staru 110 i pitao da li bi iko u klubu bio zainteresovan. Prvobitni vlasnik je umro, a automobil je, sa samo sedam hiljada milja na satu, stajao u njegovom dvorištu petnaest godina. Da, pogađate, kupio sam auto 1994. godine.“

Tue Pol in Tatranská Lomnica (Slovačka) u julu 1998 – očigledno ne nedostaje zabave na njegovim putovanjima.

Auto je tada već imao dosta rđe, ali jedan od Halvorsenovih prijatelja, vešt mehaničar, to je popravio. Od tada su Pol i njegov automobil nerazdvojni, provodeći praktično sve svoje praznike u Češkoj Republici, Slovačkoj – i mnogo, mnogo dalje.

Štaviše, Tue Pol Halvorsen pronašao je elegantno rešenje za servis takvog veterana: početna tačka svakog od njegovih dugih evropskih putovanja je prijateljski servisni centar u Ústí nad Labem u Severnoj Češkoj. Obično je to bila i krajnja tačka njegovih putovanja, kako bi njegova ŠKODA 110 L dobila najbolju negu. Možda zato automobil nikada nije imao veći kvar.

Zašto se zove Šemík?

Uto Pol Halvorsen svoju ŠKODA 110 L naziva „Šemík“. Zašto? „Nakon što sam otišao u penziju, proveo sam nedelju dana kod prijatelja u Pragu. Tamo sam otkrio knjigu o češkim legendama i čitao o poglavici po imenu Horymír i njegovom konju Šemíku. Prema legendi, konj je spasio život svom gospodaru tako što je silno skočio s bedema kraljevske palate u Vyšehradu u Pragu. Možda je to samo legenda, ali sam odlučio da svoj auto nazovem Šemík.“ Čak je na zadnju stranu automobila pričvrstio pločicu s imenom.

Eastern Ukrajina u 2007.

Sve je osvetljeno

Pol je otišao u penziju 1998. godine, a to je imalo jednu pozitivnu posledicu: počeo je sve duže da putuje. Četiri nedelje, zatim sedam, pa dva ili čak tri meseca. Ni 2005. nije bila drugačija, a zatekla ga je u istraživanju srednje Evrope. „Tada vam nije bila potrebna viza za ulazak u Ukrajinu. I slučajno sam se našao u Poljskoj, nedaleko od granice. Pa zašto ne otići u Ukrajinu?“

Pol putuje po celoj Evropi, na primer, 2019. su ga privukle Španija i izazovna Via Verda de la Terra Alta u južnoj Kataloniji.

Tako je počeo da luta izvan područja Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske. Dve godine kasnije vratio se u Ukrajinu. „Upoznao sam mladog Ukrajinca koji je studirao u našoj zemlji. Pričao mi je o američkom filmu pod nazivom „Everything Is Illuminated“, koji govori o čoveku koji želi da pronađe svoje korene. Vozi se po Ukrajini s prijateljem u starom trabantu i sanja da pronađe “super autoput” do Lucka. Odlučio sam da i ja to želim da otkrijem. Pa sam krenuo. Čak sam stigao i do mesta gde je film sniman.“

Želeći da vidi Kijev, nastavio je prema istoku. Tamo se prisetio filma „Bojni brod Potemkin“, koji je gledao kao dete, i odabrao Odesu kao sledeću destinaciju. Na kraju je stigao do Donjecka, pre nego što se vozio kroz Krim do Rumunije i vratio se kući.

Kreni na sever, Šemík!

Sledeće godine je ponovio svoj pohod na Krim. „Izgubio sam naočare dok sam plivao u moru. Lokalna legenda kaže da ako nešto izgubite u Crnom moru, to će biti izbačeno na obalu s druge strane Bosfora. Tako sam sledeće godine krenuo u potragu za svojim dragocenim naočarama, putujući kroz Istanbul do Ankare i preko Bugarske i Rumunije do Češke.“

Koliko možete ići na jugozapad u Evropi. Farol do Cabo de São Vicent u 2019.

Pretprošle godine, njegov put je bio nešto kraći, ali ovaj put je krenuo na sever. „Sve je bilo zatvoreno zbog Covida, ali u jednom trenutku Norveška se otvorila na otprilike dve nedelje. I nikad nisam bio na North Capeu, koji se često opisuje - iako verovatno pogrešno - kao najsevernija tačka u Evropi. Tako sam otišao tamo, okrenuo se i vratio nazad. Na ovom putovanju otkrio sam najveću slabost svog pouzdanog konja: grejanje nije napravljeno za uslove u Norveškoj, priseća se.

Šemík u Albaniji 2010.

Inače mu auto savršeno stoji, čak i više od modernih automobila. „Moj Šemík je mali, ali smatram da je prilično udoban. Uostalom, sedim na tom sedištu poslednjih trideset godina, tako da sam se savršeno uklopio“, smeje se danski istraživač. Tue Pol ima radio u svom autu, ali ga obično ne uključuje - kaže da radije razmišlja dok vozi.

Pazite se sportski automobili, dolazi Šemík!

Svakakve mu čudne ideje padaju na pamet dok vozi. „Godinu dana nakon što sam saznao za Šemík i odlučio sam da tako nazovem svoj auto, odvezao sam se u selo Neumětely, gde se nalazi spomenik mitskom imenjaku automobila. Naravno, tamo sam nas i slikao. To nije bio problem. Ali tada mi je pala na pamet ideja da napravim sličnu fotografiju s autom na Vyšehradu. Parkirao sam ispred kapije i otišao da izvidim područje: nisam primetio znak na kom piše da nemaju pristup civilna vozila, iako je unutra bilo puno ljudi i nekoliko parkiranih automobila. Iskoristio sam priliku i ušao. Nakon nekoliko fotografija, zaustavio me policajac. Nije puno govorio engleski, a ja još manje češki, ali pokušao sam da mu objasnim zašto sam to učinio. Bio je beskompromisan i insistirao je na novčanoj kazni. Odveo sam ga do zadnjeg dela auta da mu pokažem pločicu s imenom. Brzo je shvatio, nasmejao se i pustio me. To je snaga legendarnog imena u Češkoj“, kaže.

Zaustavljanje u Bratislavi na povratku iz Turske

Dodaje još jednu smešnu priču koja se desila na putu koji vodi od grada Karlovy Vary do autoputa. Ograničenje brzine je sedamdeset kilometara na sat. „Šemík je brz. Mislio sam da ću ići sedamdeset, možda sedamdeset pet. Odjednom vidim Porsche 911 sa velikim spojlerom i Ferrari 250 ispred sebe. Došli smo iza njih, a u ovakvim situacijama ne mogu da kontrolišem Šemíka, on radi šta hoće. Pretičemo ih oko 85 kilometara na sat, kad vidim policiju s radarom ispred mosta. Gledali su u neverici i bili su toliko začuđeni da nisu reagovali na vreme da nas zaustave. Šemík je spasio i dva sportska automobila, jer su i oni vozili prebrzo, a njihovi vozači bi bili kažnjeni. Nakon nekog vremena sustigli su me na autoputu i mahnuli mi, svi nasmejani. Imam puno takvih iskustava sa svojim autom.“

Proslavimo njegov pedeseti rođendan!

Za kraj, Tue Pol Halvorsen nam priča o jednom od svojih snova. „Jednog dana sreo sam neke od ljudi iz muzeja u Mlada Boleslav i pitao ih postoji li način da saznam kada je tačno Šemík napravljen. Bilo je to tokom dnevne smene 8. novembra 1976. Već neko vreme govorim svima da treba da se pripreme za proslavu: 8. novembra 2026. kada ćemo proslaviti Šemíkov pedeseti rođendan! Biće to na parkingu ispred muzeja Mladá Boleslav, a momci iz ŠKODA će kupiti kobasice i pivo. Stvar je u tome što im to još nisam rekao - zaključuje Tue Pol smejući se.

Šemík nije mogao da propusti susret sa starim automobilima u Mladoj Boleslav 2014.