Prvomajska ekspedicija po Istočnoj Srbiji

Proslava 1. maja u Negotinskom kraju. Trodnevna avantura: sport i uživanje. Ovogodišnju sezonu avantura, Upside Down zajednica je započela svojom prvom ekspedicijom u Istočnoj Srbiji.

29. 5. 2023 Životni stil

Ovogodišnju sezonu avantura, Upside Down zajednica je započela svojom prvom ekspedicijom u Istočnoj Srbiji. Za sve koji ne znaju, Upside Down je biciklistička zajednica koja okuplja rekreativne gravel bicikliste i za cilj ima promociju kako prelepih predela Srbije i regiona tako i promociju bicikle kao održivog sredstva prevoza kako po urbanim sredinama tako i po prirodi.

U planiranju jedne višednevne biciklističke avanture potrebno vam je par činilaca za uspeh:
- Dobra energija i želja da se promrdate nakon zimskog sna
- Servisiran bicikl spreman za vožnju sa torbama, odećom i sitnom opremom
- Par sati uloženo u istraživanje lokacije i mesta koje želite da obiđete
- Pouzdan auto sposoban i po zahtevnom terenu da vas odveze na željenu lokaciju
- Iskustvo i saveti nekoga sa lokala ko poznaje teren i najbolja mesta
- Mala ekipa željna avanture

I dan: Upoznavanje

Naša ekspedicija imala je pravi blend činilica i sa dobrom energijom spremili smo kružnu turu po Negotinskom kraju. Na avanturu smo krenuli iz Beograda, a kao sjajno prevozno sredstvo nam je poslužio novi Škoda Karoq 4x4 koji je komotno smestio 3 bicikliste, 3 bicikla i svu prateću opremu a zatim nas preko svih podloga (i kroz duboko blato) doveo bez problema na destinaciju - manastir Vratna. Vratnu smo izabrali kao početak i kraj naše trodnevne avanture i tu smo se našli sa ostatkom ekipe. Na bajsevima smo imali sve stvari potrebne za život 3 dana jer nam je cilj između ostalog bio i da testiramo bikepacking u većoj grupi. Jedino što smo izabrali je da ovog puta zbog promenljivog vremena ne spavamo u šatorima već u smeštajima.

Takođe tu smo se našli i sa Bojanom iz Urban Gerile, našim fenomenalnim domaćinom bez koga naša avantura ne bi bila ni približno uspešna. Za zagrevanje, Boki nas je poveo u laganu šetnju kroz početni deo kanjona, a zatim smo namestili torbe na bicikle, proverili gume i krenuli ka Dunavu.

Sve vreme su nam pucali prizori prelepe reke sa naše leve strane, a ispod nas se smenjivali asfalt i gravel. Stajemo na nekoliko mesta usput kako bismo se više družili i uživali u pogledima. Iako je delovalo da ćemo brzo završiti dan 1, za to se pobrinula jedna plaža koja je bila puna trnja, tu odoše dve gume pa smo imali novu nenadanu pauzu. To smo iskoristili za kuvanje kafe u moka potu i dodatno uživanje u Dunavu.

Prvo veče smo spavali kod našeg domaćina u Negotinu u pravoj maloj urbanoj oazi - jedinstvenom hotelu/hostelu/kampu za bicikliste koji nosi naziv Basecamp for Adventures. Topla preporuka ako vas put navede u Negotin da se javite Bojanu makar bili i samo u prolazu. Pun je priča i sjajnih saveta za ceo kraj.

II dan: Vinski dan

Početak drugog dana nam je započeo sa vrućom domaćom pitom zalivenom jogurtom što nam je dalo svu potrebnu energiju za drugi dan pedalanja. Na samo par kilometara od Negotina nailazimo na lepu šumu i kroz trail stazicu od par stotina metara stajemo kod manastira Bukovo. Kratko zadržavanje i onda nastavak ka vinariji Matalj. Ovde smo napravili dužu pauzu kako bismo probali različite sorte vina.

Krećemo put vodopada Mokranje, ali kako to obično biva na ovakvim putovanjima, neočekivane stvari se dešavaju. Bojan, kako je i danas nastavio put sa nama, poznaje domaćine jednog prelepog imanja, gde smo svratili na po jednu rakijicu. Tih pet minuta se pretvorilo u više od sat vremena divanjenja na livadi u prelepom ambijentu, uz domaće kobasice, kačamak i salčiće! Ovakvi trenuci su ono što samoj turi daje karakter i nezaboravne memorije.

Kako se pojavila neplanirana pauza, dosta smo odužili današnji dan, tako da smo došli do vodopada Mokranje, ovog puta stvarno na samo pet minuta, i onda nastavili dalje kroz prelepu šumu do Rogljeva. Trail staze, gravel seoski putevi pod nama sve vreme. Ovde se malo grupa osipa, inače bilo nas je sedmoro ukupno i Boki osmi, jer je svako išao svojim tempom na usponu, plus smo imali još jednu defektnu gumu. Kako već počinje polako da pada mrak, odlučujemo da deo ekipe ode do odredišta, a ostatak dođe nakon popravki.

U podnožju Rajačkih pivnica, rastajemo sa sa Bojanom, on se vraća put Negotina, a mi se penjemo do Rajačkih na večeru. Inače, do samog vrha puca 14 i 15% uspona. Stižemo na vrh, prelep pogled, puno restorana i vinarija oko nas. Dok smo završili sa večerom mrak je uveliko pao, a naš smeštaj je nizbrdo jedno par kilometara. Pod svetlima ulazimo u divno domaćinstvo Milenković i završavamo drugi dan putešestvija.

III dan: Sportski dan

Birali smo između puta preko Stolova ili Deli Jovana kako ne bismo stigli obe planine da vozimo, treba se i vratiti za Beograd. Izbor je pao na Deli Jovan, gde bi se vozilo 50% asfalta, ostalo gravel, iliti „srpski gravel“. I ta odluka se itekako isplatila. Nismo imali nikakve određene tačke koje smo hteli danas da obiđemo, samo smo se fokusirali da pređemo skoro 90km i 1.500m visinca, po jako neravnom terenu. Dosadnjikav asfalt do mesta Sikole, i odatle kreće uspon na Deli Jovan. Preporučujemo ko može da ode tamo bajsom, jer inače ne bi ni imao razloga, ne može da se hajkuje, kolima nepristupačno, mogu jedino kroserice ili bicikli.

Na momente savršen beli sitan gravel, a na mnogo veće momente gudure i rokačina po oštrim kamenjarima na spustu. Vrh Deli Jovana je na nekih 1.100m visinca od podnožja, gde nas čeka poslastica u vidu prelepog vidikovca čiji pogled doseže vrhove snežnih Karpata. Tu se zadržavamo nekih 45min, kuvanje kafe, „ručak“ domaće pite od doručka i nastavak dalje što kroz bare što kroz kamenjar. Za divno čudo samo jedna pocepana guma, stižemo u podnožje i onda prelep vijugav asfalt na spustu, koji ide bez problema i na 60km/h i onda poslednji kratki valoviti usponi i spustevi do samog manastira ispod Vratne.