Superheroji proizvodnje – savremeni roboti pomažu na svakom koraku

Kakvi se roboti mogu naći u ŠKODA-i?

1. Stacionarni roboti

Stacionarni roboti se uglavnom koriste u industriji. Njihovi krakovi deluju samo u određenom unapred definisanom prostoru. A kategorizovani su prema vrsti prostora: ograničenja su određena dizajnom robota, rasporedom osa, dužinom i brojem krakova. Kartezijanski roboti kreću se po perpendikularnim osama i njihov radni prostor je kocka ili blok, dok cilindrični roboti pokrivaju zamišljeni cilindar ili kuglu.

Stacionarni KUKA robot se najčešće nalazi u radionicama za zavarivanje

SCARA (selektivna kompatibilna zglobna robotska ruka)

Ovo je cilindrični robot koji se uglavnom sastoji od rotirajućih osa. Mali je, brz i precizan, što ga čini pogodnim za rukovanje i sastavljanje komponenti. Takođe može da izvrši fina podešavanja poravnanja dela.

Zglobni roboti

Najčešći industrijski roboti su ugaoni ili zglobni. Industrijski roboti sa šest osa sastoje se od dva mehanička dela koji se nazivaju manipulator i zglob: oni omogućavaju robotu ne samo da ispruži ruku, već i da se okrene do željenog ugla pomoću zgloba. „Kuka roboti su najbrojniji u našim zavarivačkim pogonima, ima ih preko dve i po hiljade. Slede roboti japanskog proizvođača Fanuc, a nedavno je angažovano šezdesetak robota švedskog brenda ABB. Dobavljače biramo prema postavljenim standardima u saradnji s Volkswagen grupom. Oni moraju da podržavaju naše tehnologije, od rukovanja do otpornosti ili laserskog oblikovanja. Zatim postavljamo sopstvene softverske biblioteke u strojeve. Nijedan robot nije jednonamenski – svaki je programiran za obavljanje svih zadataka,“ objašnjava Čejka.

Tipična primena ugaonog industrijskog robota sa šest osa u Škodi je otporno zavarivanje karoserije. Na telu ima hiljade tačaka zavarivanja. Svaku tačku zavarivanja robot izvodi s preciznošću unutar desetinke milimetra. Osim toga, roboti su opremljeni funkcijom balansiranja koja im omogućava podešavanje položaja klešta za zavarivanje u odnosu na lim i na taj način kompenzuju sve netačnosti.

2. Uslužni roboti

Uslužni roboti su neindustrijski pomoćnici koji nisu namenjeni proizvodnji već za pomoć čoveku u određenim aktivnostima. Drugim rečima, pružaju usluge ljudima i opremi – poput robotskih usisavača.

Robotski usisivači se ne koriste samo u kućama

3. Roboti na točkovima

Oni nisu fiksirani na mestu i njihov je zadatak da se slobodno kreću na točkovima ili gusenicama. Razlikuju se uglavnom po broju točkova koje koriste i njihovom rasporedu – cilj je da robot može da savlada razne prepreke u svojoj okolini. Važan je i dizajn samih točkova, na primer veličina i obloga. Budući da se roboti kreću okolo, moraju da imaju navigacioni sistem. Ovi roboti mogu da obavljaju sve vrste zadataka - poput prikupljanja uzoraka na Marsu. Ali oni se obično koriste u industriji, na primer u obliku AGV (Automated Guided Vehicles).

AGV kolica automatski transportuju komponente tamo gde su potrebne, na primer.

AGV su najveći robotski pomoćnici u Škoda logistici. Pomažu u transportu delova od skladišta do proizvodne linije. Viljuškari bez vozača mogu da utovare paletu delova direktno na liniju. Viljuškari bežično komuniciraju s kontrolom linije, jer treba da prime poruku da mogu sigurno da utovare paletu.

4. Hodajući roboti

Oni koriste noge i stopala za kretanje. Često oponašaju stil hodanja ljudi ili životinja, a ponekad se nazivaju robotima koji skaču. Ove vrste kretanja omogućavaju im bolje kretanje na zahtevnom terenu. Najveći izazov za dizajnera je robustan i brz matematički aparat kontrolnog sistema koji može da održi robota u ravnoteži i sinhronizuje sve njegove udove tako da robot ne padne ili posrne. U ovu kategoriju spada, na primer, robot Atlas kompanije Boston Dynamics.

Pas robot koji hoda

Hodajući roboti nisu previše zastupljeni u industriji, ali uprkos tome možete ih sresti u Škodi. U sklopu projekta digitalne fabrike testiraju se različite mobilne platforme koje bi mogle da skeniraju proizvodnu opremu kako bi digitalni model sinhronizovali sa stvarnošću. U tu svrhu, u saradnji sa Češkim tehničkim univerzitetom u Pragu testirana je, na primer, mogućnost postavljanja robotskog psa ili pauka.

Robot pauk

5. Specijalizovani roboti

 „Poslednja kategorija robota nije definisana; za naše potrebe možemo ih nazvati specijalizovanim. Oni uključuju robote dizajnirane za određene veštine. Neki mogu da plivaju, lete ili rade u rojevima, drugi su mali poput atoma. Ovi nano roboti bi jednog dana mogli da pomognu u uklanjanju ćelija raka u ljudskim telima, na primer. Neki roboti mogu da se bore na bojnim poljima, drugi pomažu u čišćenju naših domova“, kaže Čejka. Još jedna zanimljiva primena je egzo-kostur, funkcionalna struktura koju ljudi mogu da nose kako bi povećali svoju snagu, poboljšaju radnu ergonomiju ili čak zamene udove koji nedostaju.

Neka industrijska proizvodnja ovih dana koristi dronove.

„Možemo reći da naši roboti rade u roju u radionici za zavarivanje. Roboti međusobno komuniciraju i ljubazno jedan drugome daju prednost ako su u opasnosti od sudara. Moglo bi da se dogodi i da vam robot preleti iznad glave. Škoda testira autonomne dronove u logistici. Mašine i manipulatori za poboljšanje ergonomije rada takođe su uobičajeni u montaži. Kolaborativni roboti koji dele radni prostor sa čovekom i nisu odvojeni nikakvom mehaničkom barijerom takođe bi mogli da uđu u ovu kategoriju. Ovakvi roboti nam pomažu pri lepljenju ili merenju dimenzija delova“, zaključuje Čejka.

U Škodi, roboti koji rade u „rojevima“ se uglavnom nalaze u radionicama za zavarivanje