Skrivene tajne dizajna: Osnove razvoja automobila

Članovi tima za upravljanje dizajnom prevode jezik brojeva na jezik dizajna. Radeći sa finansijama i upravljanjem projektima, odgovorni su da osiguraju da novi automobil prođe fazu razvoja, kao i za prezentaciju automobila u različitim fazama razvoja.

19. 4. 2022 Škoda svet

Upravljanje projektima je prilično raznovrstan posao. Rokovi, budžeti, sastanci, neočekivani problemi, tako da menadžeri nikada nemaju vremena da se opuste. Takođe, u sektoru za dizajn proizvođača automobila postoji dodatna uloga menadžera kao svojevrsnog prevodioca, ne sa jednog pristupa na drugi, već od seta brojeva do kreativnog dela dizajnera.

Inženjer dizajna Radim Edr i projektni menadžeri Daniel Edr i Petr Petzet

„U suštini, dajemo dizajnerima i kreatorima modela slobodu da se koncentrišu na svoju kreativnost. Mi brinemo o upravljanju projektima, tehničkim zahtevima i finansiranju, tako da smo veza između dizajna i drugih ŠKODA sektora. Pomažemo u izradi rasporeda projekata i deo smo procesa pripreme strategije dizajna, tako da imamo uticaj na dizajn stil kompanije u budućnosti“, kaže Petr Basler, koji vodi sektor za upravljanje dizajnom u kompaniji ŠKODA. „Moramo da osiguramo da se dizajn kompanije ne zaglavi u kolotečini. Zajedno sa kolegama biramo koje ćemo tradicionalne karakteristika dizajna automobila da zadržimo, a koje ćemo da inoviramo“, objašnjava Basler.

Pored ovih vizija koje dugoročno oblikuju nove automobile, osnovi posao tima je svakodnevno upravljanje projektima, odnosno dizajniranje automobila u razvoju. Ovaj proces počinje sa rezimeom za određeni automobil: na primer, kako će se novi model razlikovati od svog prethodnika (ako postoji). U ovom primeru, kreiran je model „proporcija“ da bi se odredile osnovne dimenzije automobila, uključujući, na primer, veličinu točkova ili položaj prozora.

Petr Basler, direktor ŠKODA sektora za dizajn

„Ovo je nedovršen dizajn koji može da ima iste linije kao prethodnik, ali su dimenzije i proporcije nove. Na osnovu toga, dizajneri počinju da rade na svojoj viziji“, kaže Basler. „Posao menadžera je da obezbede da u celom procesu razvoja automobila razvija dizajn u skladu sa širokim spektrom zahteva ili, obrnuto, modifikuje zahtev na način koji koristi dizajnu automobila.”

Vizije i budžeti

Jedna stvar na koju menadžeri projekta vode računa je da li je dizajn automobila u skladu sa dizajn stilom brenda, kao i da li zadovoljava tehničke zahteve, kao što su zaštita pešaka, pogled iz automobila i aerodinamika, ali i da dizajn može realno da se proizvede. Menadžeri timova takođe postavljaju ograničenja u pogledu troškova. Svaki projekat ima svoj budžet koji pokriva sve troškove pripreme dizajna, kako interne tako i eksterne. Ovo pokriva, na primer, troškove osoblja, ali i stvari poput troškova proizvodnje prototip modela, od cene gline za modeliranje do troškova rada mašina za glodanje.

Specijalisti Zuzana Ježkova, Petr Hinek i Jan Trnka

Priprema projekta često zahteva saradnju u okviru Volkswagen Group, a ne samo u okviru ŠKODA tima. „Postoji povećana potražnja za platformama za deljenje i drugim delovima projekata. Zato tražimo načine da pronađemo najbolje sinergije, istovremeno osiguravajući da brendovi ostanu što prepoznatljiviji“, kaže Basler. Ovo se obično dešava sa komponentama i delovima koji su skriveni od očiju kupaca. Zajednički deo su vetrobranska stakla, koja mogu da budu ista za nekoliko modela u okviru Volkswagen Group. „Postojala je intenzivna saradnja Grupe tokom razvoja modela ENYAQ iV,“ objašnjava Daniel Edr, drugi najduži član tima za upravljanje dizajnom.

Zuzana Ježkova, Petr Basler i Isabella Štepankova

Ono što je ovaj projekat učinilo izazovnijim je to što je to bio prvi ŠKODA električni automobil. „Morali smo da promenimo naše razmišljanje o tome kako će kupac da koristi automobil, kako će da ga vozi, kako bismo sve mogli da učinimo što jednostavnijim za korisnika“, kaže Edr. Priprema nekih ENYAQ iV derivata, npr. sportske verzije, takođe je doneo specifične izazove. „Kod tradicionalnih automobila već imate određene isprobane tehnike za postizanje sportskog izgleda, uključujući izgled njihovih izduvnih cevi, ali električni automobili ih nemaju. Tako da smo od samog početka pridavali veliki značaj aerodinamici automobila“, objašnjava on.

Kao višnja na torti

Pored novih modela, jedan specifičan zadatak je rad na koncept automobilima za međunarodne izložbe i sajmove. „Ovo je višnja na torti u kojoj svi uživamo, ali je i mnogo intenzivnija. Dok četiri godine radimo na serijskom automobilu, koncept izložbenog automobila mora da bude u potpunosti završen za šest do devet meseci“, objašnjava Petr Basler. Njegove reči potvrđuje Martin Porteš, koji je radio na konceptu modela ŠKODA VISION RS. „Rad na konceptu je uzbudljiv, ali zahtevan. Na neki način, praktične granice sveta tehnologije i finansija su stavljene po strani u ovom slučaju, i možemo da pokušamo nešto novo što inače ne bismo radili. Ali sve se dešava veoma brzo“, kaže Porteš.

Rukovodioci projekta Martin Porteš, Radim Ključo i Robert Boslai

Obično priprema konačnog izgleda automobila traje duže od rada na koncept automobilima, ali intenzitet nije toliko različit. „Više je to što imamo nešto kao fiksnu rutinu sa serijskim automobilima. Navikli smo na ogromnu količinu promena u ranim fazama gde dizajneri mogu da budu kreativniji, a tek kada tehničke specifikacije mnogih detalja počnu da se finalizuju, dolazi do finog podešavanja“, objašnjava Porteš. Ponekad se čini da je to beskonačan proces prilagođavanja, ali ponekad se sve odvija brzo. „Nedavno, na primer, ovo smo uspeli na projektu za Indiju, gde je od samog početka postojala neočekivana podudarnost između tehnologije i dizajna. Veoma brzo smo definisali i odabrali dizajn, tehnički i emotivni aspekti su prošli bez problema i svi su se jako zabavili radeći na projektu“, kaže Porteš.

Videti konačni automobil na njegovoj prezentaciji je veliki trenutak za svakog menadžera dizajna. Bilo da se radi o serijskom ili koncept automobilu, pri čemu je zadovoljstvo veće, jer je stres od višemesečnog intenzivnog rada odjednom nestao. „Nema lepšeg osećaja nego kada prvi put vidite da je koncept završen u našoj Sali, a onda da ga vidim kako stiže na scenu na svetskoj premijeri...” osmehuje se Martin Porteš. Međutim, pre nego što se to dogodi, automobil mora da prođe niz procesa odobrenja..

Specijalisti Petr Hinek, Jan Trnka, Zuzana Ježkova i njihov šef Petr Basler

Zbog toga je neophodno da se pripreme prezentacije automobila, kako za ŠKODA menadžment ili upravni odbor Volkswagen Group. Grafički dizajner Petr Petzet je specijalista u timu za upravljanje dizajnom. Njegov posao nije samo da pripremi dokumenta za prezentacije, već i da pripremi automobil. Na primer, Petr Petzet je bio odgovoran za pripremu automobila za fotografisanje za ovaj članak. „Forma u kojoj predstavljamo automobil postaje sve važnija. Prezentacija mora da bude moderna i stilski i sadržajno, a automobil mora da bude prikazan na takav način da, na primer, izazove interesovanje i uzbuđenje među članovima odbora“, objašnjava Petzet.

Zato za najvažnije prezentacije i dalje koriste fizičke modele automobila. „Džinovski zidovi za projektovanje, virtuelna realnost i druga moderna tehnologija nam mnogo pomažu i omogućavaju da stvorimo sjajnu atmosferu, ali fizički model uvek ima najveći uticaj“, naglašava Petzet. To je zato što automobili imaju veoma složene oblike, koje ljudsko oko i mozak apsorbuju malo drugačije u virtuelnom okruženju i u stvarnom svetu.

Petr Basler

Petr Basler Petr Basler dolazi iz češko-nemačke porodice i kaže da mu međunarodno iskustvo mnogo pomaže u radu. „Poznajem mentalitet obe nacije još od detinjstva i to mi pomaže da komuniciram ne samo unutar kompanije, već i unutar grupe“, kaže Basler. On radi u ŠKODA odeljenju za dizajn više od 16 godina, gde je počeo da radi ubrzo nakon diplomiranja na češkom tehničkom univerzitetu, gde je studirao transportnu i manipulacionu tehnologiju. „Raditi za ŠKODA kompaniju je ljubavna afera, a to je dvostruko tačno za rad u dizajnu“, kaže on. Od svoje prvobitne pozicije inženjera i tehničara, postepeno je napredovao do šefa odeljenja za upravljanje dizajnom, ulogu koju je definisao zajedno sa glavnim dizajnerom Oliverom Stefanijem. U tome mu je, između ostalog, pomoglo i jednogodišnje radno iskustvo u Volfsburgu. „Kontakti koje sam tamo ostvario i danas su od neprocenjive vrednosti“, dodaje on. .

Martin Porteš

Od 2017. godine radi u timu za upravljanje dizajnom. Diplomirao je mehatroniku, specijalizovao se u oblasti električnih vozila i prvobitno se pridružio ŠKODA timu da radi na razvoju električne vuče. Ukupno je proveo tri godine radeći u inostranstvu, gde je stekao dodatno iskustvo u elektromobilnosti i upravljanju projektima, a odlučio je da to dobro iskoristi po povratku u kompaniju. Na kraju je prešao iz tehničkog odeljenja u odeljenje za dizajn. Ovde je, na primer, bio uključen u radu na studiji VISION RS, a trenutno radi na nasledniku poslednjeg aktuelnog modela ŠKODA SUPERB.

Daniel Edr

Otac Danijela Edra, mašinski inženjer, bio je taj koji mu je usadio ljubav prema automobilima. A kada ga je Petr Basler, kolega sa češkog tehničkog univerziteta, pozvao da radi u ŠKODI, nije morao dva puta da razmišlja. „Pojavila se pozicija, prijavio sam se i zaposlili su me. Napustio sam prethodni posao i sada radim ovde više od petnaest godina“, kaže sa osmehom, dodajući u istom dahu da je rad u dizajnerskom timu sve samo ne monoton. Dokaz su projekti na kojima je radio: to su CITIGO, SUPERB, modernizacija YETI, OCTAVIA i ENYAQ iV električni automobil.